Termin “sindrom bolesne zgrade” se koristi da opišu situacije u kojima stanari imaju akutne zdravstvene probleme, koji se povezuju sa vremenom provedenim u zgradi, ali nijedna određena bolest ili uzrok ne mogu da se pronađu. Žalbe mogu da se lokalizuju u posebnoj sobi ili oblasti, ili mogu biti proširene na celu zgradu. Nasuprot ovome sindromu, izraz “bolest uzrokovana zgradom” se koristi kada se dijagnosticiraju simptomi određene bolesti, koja se može direktno povezati sa kontaminiranošću zgrade.
Izveštaji Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da i do 30% novih i renoviranih zgrada širom sveta mogu biti izvor žestokih žalbi na kvalitet vazduha u njima. Pokazatelji sindroma bolesne zgrade su:
- Stanari se žale na akutnu nelagodnost, npr. glavobolju; iritacije oka, nosa ili grla; suvi kašalj; suva koža; vrtoglavica i mučnina; problemi sa koncentracijom; osetljivost na mirise; iscrpljenost.
- Konkretan uzrok ovih simptoma nije poznat
- Većina problema nestaje po izlasku iz zgrade.
Iako provera uzorka vazduha deluje kao logičan odgovor na žalbe stanara, ona retko daje informacije o mogućim uzrocima problema. I dok neka osnovna merenja, npr. temperature, vlažnosti, ugljen-dioksida i protoka vazduha mogu dati korisni presek stanja zgrade, uzorkovanje na neki određeni zagađivač retko daje rezultate jer koncentracija zagađivača veoma često ne prelazi zakonski okvir.
Međutim, dvogodišnje istraživanje NASA-e o održivim metodama prečišćavanja vazduha u svemirskim stanicama otkrilo je da mnoge uobičajene saksijske biljke i cveće pomaže u borbi protiv zagađenja. Određene biljke koje uspevaju u stanu “jedu” razne otpadne gasove, kakvi su formaldehid ili benzen.
Biljke mogu ukloniti značajan deo štetnih gasova iz vazduha, kroz svakodnevni proces fotosinteze, ili apsorpcijom preko lišća. Prema NASA-inom istraživanju, pet najboljih prečistača vazduha su:
1. Chlorophytum Comosum
2.Sansevieria
3.Dracaena fragrans ‘Massangeana’
4. Epipremnum Aureum
5.Aglaonema commutatum ‘Pseudobracteatum’
